Fudbal i ja Day 9

Ovaj vikend sam posebno iscekivala zbog Arsenalove utakmice. Poslije onako divne igre nasih reprezentativaca protiv Brazila nekako sam ocekivala da cu ovu utakmicu odgledati lezeci, sa vrecom cipsa, cajem i cokoladom.

Arsenal, ekipa uz koju izgubis sve zivce koje ti je Bog dao, pojedes nokte, hodas sav u modricama jer kad god prime gol udaris u stok, stolicu, zid... u name it... Juce iskreno nisam znala jesam dosla ili sam posla, a molila sam Boga da odradimo utakmicu onako kako smo je odradili protiv Tottenhama. Cak je i Wenger izveo isti tim sto mi je moram priznati ulijevalo dosta samopouzdanja i nade. Da stvar bude interesantnija, ja sam inspiraciju za tu utakmicu nasla u filmu Fever Pitch u kojem 1989 Arsenal pobjedi Liverpool na Anfieldu 2:0 i osvoji Premijer ligu. Najinteresantniji mi je bio razgovor ta dva navijaca u filmu gdje jedan kaze minut prije kraja dok je rezultat 1:0 “ja ne znam kako cu nastaviti sa svojim zivotom, 18 godina sam izgubio, ne mogu vise, a jos ti si sve kriv, jer si rekao da imamo sansu da pobjedimo 2:0”, a ovaj drugi kaze “pa imamo” na sta mu prvi govori “ igramo nadoknadu, nemoj biti toliko patetican”.

Ko bi rekao da ce RVP da zabije pobjecnicki gol u nadoknadi. Istina nije nam donio ligu, ali jeste neku sigurnost, neku nadu, neko ogromno zadovoljstvo.

Utakmica je bila teska uzas zivi. Arsenal je igrao prelose, ako se moze reci da je uopste igrao. Dok sam gledala utakmicu citala sam komentare na blogu jednog kolege i razgovor dva deckau komentarima pored mi nekako moze oslikati cijelu utakmicu.

A: Vrijeme je da se mi vratimo u ovu utakmicu (65.min utakmice).

B: U koju utakmicu? Mi nikada nismo ni bili u ovoj utakmici.

Da stvar bude ljepsa ono sto se desilo Liverpoolu juce je nesto sto se nama desava svaki put. Igras utakmicu, imas loptu u nogama, statistika odlicna, prilika kao kise i onda ti neko u zadnjoj minuti zabije gol. Ako nista drago mi je da smo ovaj put zamjenili uloge i da je Arsenal bio taj koji je oteo 3 boda nekome.

Utakmicu necu komentarisati u detalje, samo cu napomenuti 3-4 sitnice.

1. Szczesny- vec godinu dana ja govorim da ce ovaj decko biti veliki, niko me ne slusa, da bi narod juce poludio od vristanja i divljenja upravo njemu. Mlad je, grijesi, to nije nesto sto cu da pobijam, ali je ujedno i jedna od najboljih stvari koja se desila Arsenalu u posljednje vrijeme;
2. RVP, on zabija kad hoce i stvarno istina, doslovno mu ne moze niko nista... naravno sad ja u glavi vrtim bice 5:0 protiv Milana, ali realno nisam ja nikako normalna;
3. Navijaci Liverpoola su me odusevili kad je Arteta iznesen sa terena, onaj aplauz zlata vrijedi i daje pravu car fudbalu. Za one kojima nije jasna ova recenica Arteta je bivsi igrac Evertona, a Liverpool i Everton nisu bas na TI...;
4. Zadnja sitnica je sudija, njemu treba kupiti neke dobre naocale sa nekom jacom dioptrijom ili ga onako posteno ispleskati da se ne pravi pametan.

Sto se tice ostalih utakmica nisam bas nesto u toku. Znam da je Chelsea izgubio i da je Villas Boas otisao pa-pa. Zao mi ga. Iskreno meni se svidja njegov nedostatak trenerske spremnosti i to da nas je upravo to ovaj vikend ostavilo na 4. poziciji.

Vedo je jos jednom pokazao da je car, ma da moram priznati da utakmicu nisam gledala.

Lulica ovog vikenda nije bilo , ali ako sam prezivjela cinjenicu da u St.Gallen nije trcao ispred mene, onda je mozda i bolje sto ni danas to nije ucinio. Iskreno, ja mislim da je njega put u Madrid vise povrijedio nego ta utakmica lige prosle nedjelje. Mislim, ma da mozda grijesim, da on nije bio ni za Madrid dovoljno oporavljen. Bilo kako bilo, jedva cekam da se ponovo vrati, jer jedan je Lule, a i manje mrzim Lazio kad on igra. :)

Upravo zavrsavam utakmicu Roma-Lazio. Iskrena da budem, necu je ni komentarisati. Meni je Roma ove sezone tako jedna mocna ekipa. Igraju fantastican fudbal, milina ih je gledati, ali u italijanskog ligi kao sto vidimo to bas ne pije vode. A ne mogu se nervirati, kao sto sam navela vec ranije ja sam fan Arsenala, ja sve svoje zivce pogubim s njima dan ranije i onda sam za sve ostale utakmice onako flegmaticna, kao da nisam spavala 7 dana. Onda ovi prekrsaji meni nemaju nimalo smisla. Ja znam da Italijani igraju grub fudbal, ali mislim da lomovi nogu, namjerno udaranje i ovi neki kung fu fazoni ne spadaju pod fudbal. Ja volim fin i posten fudbal, da mogu da se opustim i da se nerviram ili radujem prvenstveno radi igre, a ne radi nedostaka iste. I onda ovih 300 zutih kartona, to mi je sve kao neka ogromna kontradikcija. Imam osjecaj kao da sudci nemaju odredjen autoritet, kartone djele tek onako, a igraci nastavljaju isti fijasko koji su radili i prije kartona. Toliko o mom, necu da komentarisem.

Da ne duljim, upravo je sudija svirao kraj i na moje iznenadjenje rezultat je 2:1 za Lazio. Katastrofa. Tacno me hvata neka depresija.

Odoh, vrijeme je da se odjavim.

Do Lige prvaka i novih vijesti, so long :):)