Jedan je Asmir, jedan je Asmir, Jedan je Asmir Begovic!!!
Neki su cekali da se slegnu strasti da bi bili u stanju napisati poneku pametnu rijec, a ja licno sam cekala da se dokopam laptopa jer ga nisam teglila sa sobom u Svicarsku. Jao kakva utakmica, ja vece pozrtvovanosti nisam odavno vidjela. Razmisljam jos uvijek da li da napisem sve sto mi se motalo po glavi u toku utakmice ili da bude manje stroga i uzivam u cinjenici da smo i mi bili u stanju zadati glavobolju velikom Brazilu. Iskreno, ne bih ja bila ja da ne kazem svoje pravo misljenje. Nece se ljudima svidjeti ovaj moj komentar, ali samo cu reci Edin Dzeko. Pobogu Edine, dobro je da nije neka utakmica tipa baraz, pa ja bi sisla dole na teren da se onako posteno izderem na tebe. Dzeko je veliki igrac, necu da narusavam njegovu reputaciju, niti da ljudima mjenjam misljenje o njemu, ali ono sto je on protiv Brazila masio ce danas sutra da budu odlucujuci momenti u nekoj utakmici kvalifikacija i onda ce nasi navijaci opet skandirati Dzeko Dzeko… Skandirajte vi, zasluzio je on, ali neko se treba zamisliti na onim sto Dzeko ponekad pokaze na terenu.
S druge strane Emir Spahic i Elvir Rahimic, pa takvim ljudima treba spomenik podici… SVAKA CAST!!!
Bilo nas je 15000, bilo nas je 15000, ma bilo nas je sacica. Fanaticosima kapa dole, oni me oduseve svaki put, s njima je poseban osjecaj, ali ovi navijaci na mojoj tribini, pa ja bi to tukla redom. Znam da vam zvuci mnogo nasilna danas, ali cinjenica je da je oko mene bilo momaka u prosjeku 20-25 godina koji nisu kako treba aplaudirali, a da ne kazem navijali. Razumijem da neki ljudi dodju na utakmicu da gledaju utakmicu, ali neka mi neko pojasni kako moze ostati ravnodusan na pjesmu “ sa Bosnom tugujem, Bosni se radujem, Bosna je dio zivota mog, Bosno ti si sampion”. Meni je grlo ostalo na tribinama, dlanove nisam osjecala, “skicala sam” za 15 ljudi i ponovila bi to bez imalo razmisljanja. Nisam dala ni Brazilcima da me nadglasaju, jaca sam ja od bilo kakvog bubnjanja.
Da se osvrnem jos malo na utakmicu da ne pametujem toliko o patritoizmu, ipak je svako patriota na svoj nacin.
Ovi nasi decki su bili fantasticni. Susic ih je sto bi se reklo fino postavio, prvi gol nas nije poljuljao, osjecalo se nesto magicno u zraku. Bilo je greskica, bilo je panike, ali sve u svemu odlicna utakmica. Sa Francuskom smo odigrali 45. minuta koje ce zauvijek da udju u historiju BiH fudbala, a sa Brazilcima smo odradili svih 90. minuta. Momci, kapa dole. Meni licno je bilo drago da je igrao Miralem. Taj njegov misic imam osjecaj muci vise mene nego njega, ali neka je on istrcao na teren, odmah mi je srce bilo na mjestu. I ono u 2. poluvremenu kad Miske kraj aut linije izbaci tri Brazilca kao u prici, pa ponosnija ne mogu biti nikako. A Vedo, pa sta covjek da kaze nego da po ko zna koji put citira M.M.-a i kaze: "Raduj se Bosno sto imas Vedada Ibisevica!" Da me ne zamrzite svi, raduj se Bosno i sto imas Edina Dzeku, ali obrati paznju kad mu nesto steka da ga pokusamo mi pogurati.
Necu duljiti, imam posla, a emocije se jos nisu slegle. Hvala svim ljudima koji su dosli u St.Gallen sa BiH zastavama, salovima i dresovima. Neka svaka utakmica bude onakva, da se zna da smo mi Bosanci ponosni do neba, a zajebani kad treba!!!
Do sljedeceg upisa i Arsenalove utakmice … Pozdrav J
Nessun commento:
Posta un commento